8. Aneks 1 – Pozicija ETUC (European Trade Union Confederation – Evropska konfederacija sindikata) i BusinessEurope u prvoj fazi konsultacija
Pozadina – pokretanje procesa o potrebi izmene Direktive o Evropskim savetima zaposlenih
Nesumnjivo je da je pravo na informisanje i konsultacije čvrsto ukorenjeno u pravu EU[1] i Evropskom pravu[2] kao i da se ogleda u evropskom stubu socijalnih prava. Ovde nema prostora za razradu pitanja prava zaposlenih da budu informisani i konsultovani na individualnoj ili kolektivnoj osnovi. Primarna referenca u sekundarnom pravu je Direktiva 2002/14/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 11. marta 2002. godine o uspostavljanju opšteg okvira za informisanje i konsultovanje zaposlenih u Evropskoj zajednici. Mogu se postaviti brojna pitanja u vezi sa pravom na informisanje i konsultacije. Prvo pitanje je da li Direktiva predviđa individualno i/ili kolektivno pravo na informisanje i konsultacije? Nije jasno da li se informacije i konsultacije moraju ili mogu pružiti pojedinačnom zaposlenom (da li se radi o „direktnom“ ili „indirektnom“ pravu na informacije i konsultacije). Postavlja se i pitanje da li države članice moraju da obezbede neku vrstu mehanizma konsultacija u slučaju da radnici ne uspostave (pokažu inicijativu predviđenu zakonom) predstavničko telo[3].
U ovom trenutku potrebno je obratiti se instituciji Evropskih saveta zaposlenih – tj. pravu na informisanje i konsultacije na transnacionalnoj osnovi. Pored toga, treba predstaviti i tekuće procese u ovoj oblasti u EU.
U 2019. godini. Evropski parlament je odlučio da pripremi dva samoinicijativna izveštaja u vezi sa uključivanjem zaposlenih na nivou kompanije kao sredstvo za podsticanje demokratije na radnom mestu i, posebno, jačanje funkcionisanja Evropskih saveta zaposlenih.
Prvi izveštaj je nezakonodavni izveštaj o demokratiji na radnom mestu, objavljen u decembru 2021. godine. (2021/2005 (INI))[4] 36. Obuhvata oblasti informisanja, konsultacija i učešća radnika, sindikata, radničkih saveta, kao i neke aspekte prava privrednih društava i korporativnog upravljanja.
Drugi izveštaj je zakonodavni samoinicijativni izveštaj o reviziji Direktive o evropskim radničkim savetima (2019/2183 (INL)), koji je Evropski parlament usvojio 2. februara 2023. godine. Cilj mu je da „ojača Evropske savete zaposlenih “. Cilj je da se „ojačaju Evropski saveti zaposlenih i njihov kapacitet da ostvare svoje pravo na informisanje i konsultacije i poveća broj Evropskih saveta zaposlenih, uzimajući u obzir različite sisteme industrijskih odnosa u državama članicama“. Dokument sadrži aneks koji sadrži predložene zakonodavne izmene preinačene direktive, uključujući, između ostalog:
– širi koncept „transnacionalnih pitanja“; informacije i konsultacije Evropskog saveta zaposlenih treba da razmatraju ovo pitanje;
– revidiranu definiciju „konsultacija“, tj. zahtev da Evropski saveti zaposlenih dobiju obrazložen odgovor na njihovo mišljenje pre nego što rukovodstvo donese odluku, i uveravanje da menadžment mora uzeti u obzir ovo mišljenje;
– zahteva od država članica da predvide zabranu, pri čemu se odluka kompanije može suspendovati u slučaju kršenja zahteva za informisanje i konsultacije, i da uvedu finansijske sankcije do 20 miliona evra ili 4% godišnjeg prometa, kao i isključenje iz javnih nabavki i bespovratnih sredstava;
– zahteva od kompanija da Evropskom savetu zaposlenih dostave objektivne kriterijume za utvrđivanje da li je pitanje poverljivo i koliko dugo, i zahteva od kompanija da obezbede poverljivost informacija i konsultacija;
– stroži rokovi za uspostavljanje Evropskih saveta zaposlenih (do 18 meseci za pregovore o sporazumu o uspostavljanju Evropskog saveta zaposlenih);
– uklanjanje isključenja učesnika na tržištu koji su zaključili sporazume pre stupanja na snagu Direktive iz njenog delokruga i proširenje izmenjenih odredaba na učesnike na tržištu koji su zaključili sve vrste postojećih sporazuma o informisanju i konsultacijama.
Evropska komisija je 1. marta 2023. godine, u odgovoru Evropskom parlamentu, pozdravila rezoluciju Evropskog parlamenta na osnovu člana 225. UFEU-a (Ugovor o funkcionisanju Evropske unije – TFEU – Treaty on the Functioning of the European Union). U skladu sa političkom obavezom koju je predsednica Ursula fon der Lajen preuzela u svojim političkim smernicama za rezolucije koje je usvojio Evropski parlament u skladu sa članom 225. UFEU-a, Komisija je posvećena predstavljanju zakonodavnog predloga uz puno poštovanje principa proporcionalnosti, supsidijarnosti i bolje regulative[5]. Kako je navela Evropska komisija, predlozi Evropskog parlamenta, uključujući konkretne predloge navedene u aneksu rezolucije, biće ocenjeni u svetlu obezbeđivanja pravne sigurnosti za radnike i poslodavce i zaštite i promovisanja zapošljavanja i industrijske aktivnosti u EU. Ova evaluacija će uključivati prikupljanje podataka i dokaza i sveobuhvatnu procenu problema i faktora povezanih sa postojećim Evropskim savetima zaposlenih, kao i pitanja istaknuta u rezoluciji Parlamenta. U svom odgovoru, Komisija je dalje navela da će pokrenuti konsultacije u dve faze sa socijalnim partnerima EU u skladu sa članom 154. UFEU-a i da socijalni partneri takođe mogu odlučiti da deluju putem sporazuma u skladu sa članom 155. UFEU-a. Ova akcija Evropske komisije omogućava da se pređe na predstavljanje u stavu 2 Uporednog izveštaja stavova EU zastupljenosti radnika u vidu Evropske konfederacije sindikata, s jedne strane, i EU zastupljenosti poslodavaca u vidu BusinessEurope, s druge strane.
Stav ETUC i BusinessEurope izražen u prvoj fazi konsultacija.
Stav BUSINESSEUROPE
Po mišljenju BusinessEurope (stav od 25. maja 2023. godine izražen u prvoj fazi konsultacija od strane Evropske komisije), filozofija koja stoji iza Direktive Evropskog saveta zaposlenih jeste i treba da ostane da se socijalnim partnerima na nivou kompanije, koji najbolje poznaju svoju kompaniju, pruži prostor za pregovaranje o aranžmanima koji odgovaraju njihovoj situaciji, umesto nametanja standardnog šablona svima.
BUSINESSEUROPE naglašava da je najbolji politički pristup EU daljem unapređenju prakse Evropskog saveta zaposlenih da ohrabri i podrži praktičare Evropskog saveta zaposlenih da im pomognu da uspostave više Evropskih saveta zaposlenih u okviru Direktive i poboljšaju praksu postojećih. Organizacija naglašava da mnoge federacije članice i sektorske asocijacije na nivou EU i na nacionalnom nivou koje su članice BusinessEurope već pružaju široku podršku svojim kompanijama članicama u uspostavljanju i vođenju Evropskih saveta zaposlenih. To uključuje, na primer, izradu korak-po-korak vodiča koji ocrtavaju funkcionisanje Evropskog saveta zaposlenih, rezimiraju postojeće zakonodavstvo ili daju konkretne preporuke.
Prema organizaciji, izveštaj Evropskog parlamenta usvojen na plenarnoj sednici EP u februaru 2023. godine nije uzeo u obzir poslovnu realnost. Pored toga, i ocenivši negativno, Evropska komisija je odlučila da odgovori Evropskom parlamentu otvaranjem puta za konsultacije sa socijalnim partnerima, što je u potpunoj suprotnosti sa njenim izveštajem za 2018. godinu, u kojem je istaknuto da je velika većina država članica ispravno prenijela preinačenu (preinačenu) Direktivu o Evropskom savetu zaposlenih. Rasprava o politici EU o Evropskim savetima zaposlenih stoga treba da se bavi time da li bi i kako revizija (preinaka) postojeće Direktive Evropskog saveta zaposlenih mogla dovesti do poboljšanog funkcionisanja Evropskih saveta zaposlenih iz perspektive i kompanija i zaposlenih. Pored toga, treba napraviti jasnu razliku između uloge prava i uloge ugovora u uspostavljanju Evropskih saveta zaposlenih, tako da socijalni partneri na nivou kompanije imaju slobodu koja im je potrebna da prilagode svoje prakse promenljivoj situaciji kompanije.
Nažalost, dokument o konsultacijama Komisije ne bavi se pitanjima važnim za poslovnu zajednicu, kao što su:
- Stvoriti više prostora za socijalne partnere na nivou kompanije da razviju sopstvena rešenja za poboljšanje funkcionisanja Evropskih saveta zaposlenih u praksi;
- Poboljšanje načina na koji Evropski savet zaposlenih zaista funkcionišu, na primer ponovnim razmatranjem nekih aranžmana za sastanke Evropskog saveta zaposlenih utvrđenih u Direktivi kako bi se obezbedila veća fleksibilnost za kompanije i članove Evropskog saveta zaposlenih, smanjili uključeni troškovi i dobro iskoristile mogućnosti stvorene poboljšanom digitalnom komunikacijom.
BusinessEurope žali što se dokument o konsultacijama Evropske komisije u velikoj meri fokusira na glavne oblasti navedene u izveštaju Evropskog parlamenta. BusinessEurope je duboko zabrinut zbog glavnih predloga Evropskog parlamenta, koji će dodatno oslabiti konkurentnost evropskih kompanija i oštetiti nesmetano funkcionisanje Evropskih saveta zaposlenih. Umesto podsticanja socijalnog dijaloga zasnovanog na poverenju, pristup Evropskog parlamenta predstavlja značajan rizik od administrativnih ili sudskih naloga nametnutih kompanijama da zamrznu ili odlože donošenje odluka, što dovodi do nesrazmernih kazni, podrivanja poverenja kompanija u Evropske savete zaposlenih i podrivanja uloge socijalnih partnera na nivou kompanije. BusinessEurope posebno naglašava da regulatorni okvir Preinačene direktive, zasnovan na članu 153. UFEU-a, ne dozvoljava EU da daje uputstva državama članicama o tačnom nivou sankcija koje treba primeniti. O tome treba da odluče države članice u skladu sa nacionalnim zakonima i praksom. Novčane kazne na nivou koji je predložio Evropski parlament neće igrati nikakvu pozitivnu ulogu u radnim odnosima i ozbiljno će narušiti saradnju i poverenje između socijalnih partnera na nivou kompanije i povećati rizik da će socijalni dijalog postati pun kontradikcija. Prema mišljenju organizacije, potencijalna revizija Direktive o Evropskom savetu zaposlenih treba da stvori sigurnu luku za postojeće sporazume o Evropskom savetu zaposlenih (npr. posebno sporazume pre stupanja na snagu člana 14. stav 1. tačka (a) Direktive) tako što će osigurati da oni ostanu izvan njenog opsega u budućnosti.
Konačno, kvalitet i koordinacija EU i nacionalnih procesa informisanja i konsultacija uglavnom zavise od izgradnje okruženja poverenja, saradnje, pozitivnosti i posvećenosti. Važno je sačuvati duh Direktive iz 1994. godine i ne nastojati da se ona pretvori u telo za suodlučivanje koje ne odgovara mogućem modelu upravljanja. U cilju poboljšanja funkcionisanja Evropskih saveta zaposlenih u praksi na način koji poštuje autonomiju socijalnih partnera na nivou kompanije, BusinessEurope podstiče Evropsku komisiju da predstavi alternativni pristup predlogu Evropskog parlamenta, bilo u obliku preporuke Komisije ili izdavanjem kodeksa ponašanja.
Stav Evropske konfederacije sindikata
EKS (ETUC – European Trade Union Confederation – Evropska konfederacija sindikata) (stav usvojen i prosleđen Evropskoj komisiji 22. maja 2023. godine) želi da naglasi da je Evropski parlament postigao pravu ravnotežu u svom izboru pitanja, sa svojim predlogom koji se fokusira, s jedne strane, na bolje definisanje prava zagarantovanih Direktivom iz 2009. godine i, s druge strane, na obezbeđivanje njihovog efikasnog sprovođenja. Nažalost, konsultativni dokument Evropske komisije ne bavi se svim ovim važnim tačkama.
U praksi, primena prava radnika na informisanje i konsultacije u okviru Evropskog saveta zaposlenih je često neadekvatna, kasna i besmislena. Evropski savet zaposlenih zahteva efikasno sprovođenje prava Evropskog saveta zaposlenih i smatra da su pitanja pravilnog sprovođenja i pristupa pravosuđu veoma važna. Evropska komisija s pravom naglašava da sankcije moraju biti efikasne i odvraćajuće. Rezolucija Evropskog parlamenta se složila sa ovim i pozvala Evropski savet zaposlenih da iskoristi svoje „pravo da podnese zahtev nacionalnim sudovima ili drugim nadležnim organima za preliminarnu zabranu privremene suspenzije izvršenja odluka rukovodstva do postupka informisanja i konsultovanja sa Evropskim savetom zaposlenih na odgovarajućem nivou upravljanja i zastupanja i na način koji omogućava obrazložen odgovor rukovodstva u skladu sa ovom direktivom”. EKS podržava poziv za pravo da se privremeno suspenduju odluke kompanije u slučaju kršenja procedura informisanja i konsultacija, pa čak i da se ponište odluke kompanije u slučaju ponovljenih kršenja, uz prerogativ nacionalnih sindikata. Iskustvo država članica koje su implementirale takav sistem jasno pokazuje da je samo odvraćajući efekat dovoljan da navede kompanije da ga se pridržavaju.
Pored toga, tu je i pitanje novčanih kazni. Izveštaj Komisije o evaluaciji za 2018. godinu već je pokazao da se u većini država članica multinacionalne kompanije suočavaju sa maksimalnim novčanim kaznama od nekoliko hiljada evra. U Nemačkoj, državi članici sa najvećim brojem Evropskih saveta zaposlenih, maksimalna novčana kazna iznosi 15.000 evra. Takve niske novčane kazne nisu efikasne i odvraćajuće i čak se mogu posmatrati kao podsticaj za zanemarivanje prava Evropskog saveta zaposlenih. EKS podržava stav Evropskog parlamenta da se predvide kazne u vezi sa prometom kompanije ili grupe kompanija. Inspirisan RODO-om, (Eng. GDPR – General Data Protection Regulation – Opšta uredba o zaštiti podataka) Evropski parlament poziva na kazne do 2% globalnog prometa. EKS smatra da ove kazne predstavljaju sredstvo odvraćanja.
Međutim, najbolje sankcije su neefikasne ako je put tužioca do suda nemoguć ili težak. Komisija je već u svom evaluacionom izveštaju za 2018. godinu konstatovala opšte slabosti postojećih mera kako bi se evropskim radnim savetima omogućilo da ostvare svoja prava. EKS žali što je u to vreme Komisija odlučila da ne deluje uprkos jasnim dokazima koje je Komisiji predstavila, između ostalog, EKS. EKS osporava u konsultativnom dokumentu Komisije da je nivo sudskih sporova bio nizak, bez pominjanja mnogih prepreka sa kojima se moraju suočiti Evropski saveti zaposlenih da bi dobili pristup pravdi. Na osnovu verodostojnih naučnih dokaza, EKS je već pokazao da je nizak nivo sudskih sporova posledica mnogih prepreka postavljenih Evropskim savetim zaposlenih, koje su de fakto dovele do nedostatka efikasnog pristupa pravdi za Evropske savete zaposlenih. EKS i njegove podružnice su više puta prijavile Komisiji očigledna kršenja prava Evropskih saveta zaposlenih od stupanja na snagu Preinačene direktive (npr. Caterpillar, ArcelorMittal, Nokia, Legrand, Whirlpool, GKN, Honda, Nissan, itd.). Ako se ovi predmeti nisu pretvorili u sudske sporove, to je zbog izazova da se prečesto ide na sud. Iz tih razloga, EKS smatra da treba preduzeti mere za rešavanje nedostatka efikasnog pristupa pravosuđu za Evropski savet zaposlenih i podseća da Evropski parlament s pravom poziva Komisiju, kao čuvara Ugovora, da obezbedi efikasan pristup pravosuđu za Evropske savete zaposlenih. To uključuje, između ostalog, priznavanje pravnog subjektiviteta Evropskih saveta zaposlenih, potrebu da menadžment pruži neophodnu finansijsku podršku sudskim postupcima.
Komisija ispravno identifikuje definiciju „konsultacija“ kao drugo pitanje koje treba rešiti. EKS podržava stav Evropskog parlamenta, koji je konstatovao da: „blagovremenost konsultacija ostaje pitanje u kojem se može zatražiti ili dati mišljenje predstavnika radnika u trenutku kada se ne može preduzeti smisleno razmatranje ili kada je već doneta odluka rukovodstva o predloženoj meri“. Ovo zapažanje je podržano akademskim istraživanjem koje je sproveo ETUI (European Trade Union Institute – Evropski sindikalni institut) i žalbama koje su Evropski saveti zaposlenih uputili EKS-u i evropskim industrijskim federacijama.
EKS naglašava da informacije i konsultacije moraju biti sastavni deo procesa donošenja odluka kompanije na svim nivoima: lokalnom, nacionalnom i međunarodnom. Pre nego što Menadžment donese konačnu odluku, međunarodni proces informisanja i konsultacija mora biti pravilno sproveden i završen. Stoga se smislene konsultacije moraju održati blagovremeno kako bi Evropski savet zaposlenih imao dovoljno vremena da sprovede detaljnu procenu pruženih informacija, uključujući i uz podršku stručnjaka ako je potrebno, i da se konsultuje sa nacionalnim i regionalnim predstavnicima zaposlenih kako bi dobio informisano mišljenje. Takođe je potrebno dovoljno vremena i resursa za pripremu mišljenja Evropskog saveta zaposlenih u zavisnosti od potencijalnog uticaja planirane mere. Rukovodstvo treba da uzme u obzir mišljenje, a Evropski savet zaposlenih treba da dobije obrazložen odgovor pre donošenja konačne odluke. Trenutne odredbe Direktive ne pružaju dovoljnu pravnu jasnoću o ovim suštinskim koracima i moraju se ojačati kako bi odražavale ovaj princip. EKS naglašava da je predlog Evropskog parlamenta za izmenu člana 2. Direktive 2009/38/EZ održiv način za jačanje postupka konsultacija.
Koncept ‘transnacionalnosti’ treba razjasniti. Trenutna Direktiva već pruža sveobuhvatnu definiciju u uvodnim izjavama 12 i 16: „Treba usvojiti odgovarajuće odredbe kako bi se osiguralo da su radnici (…) pravilno informisani i konsultovani kada se odluke koje ih se tiču donose u državi članici koja nije ona u kojoj su zaposleni.“ (Uvodna izjava 12 Direktive 2009/38/EZ) i dalje: „Transnacionalni karakter slučaja treba utvrditi uzimajući u obzir i obim njegovog potencijalnog uticaja i nivo upravljanja i zastupljenosti na kojem se nalazi.” U tu svrhu, slučajevi koji uključuju celu kompaniju ili grupu ili dve ili više država članica smatraju se transnacionalnim. Oni uključuju slučajeve koji su, bez obzira na broj uključenih država članica, od značaja za evropsku radnu snagu u smislu obima njihovog potencijalnog uticaja ili koji uključuju preseljenje aktivnosti između država članica.“ (Uvodna izjava 16 Direktive 2009/38/EZ). Međutim, nisu sve države članice prenele uvodne izjave u nacionalno pravo i, suprotno onome što je opisano u dokumentu Komisije za konsultacije, uvodne izjave se ne čitaju zajedno sa članom 1. st. 3. i 4. Praksa pokazuje da često postoje sporovi sa centralnim rukovodstvom o tome kako definisati transnacionalnost. EKS stoga predlaže, na zahtev Evropskog parlamenta, da se konsoliduju i inkorporiraju odredbe uvodnih izjava u telo direktive. To bi obezbedilo pravnu jasnoću u interesu i rukovodstva i radnika. Mora postojati izvršivo, sveobuhvatno pravo da se Evropski saveti zaposlenih informišu i konsultuju o transnacionalnim pitanjima tokom procesa donošenja odluka, i mora se obezbediti pravna sigurnost.
EKS snažno naglašava važnost garantovanja pristupa znanju priznatih sindikalnih organizacija, ne samo za posebno pregovaračko telo, već i za Evropski savet zaposlenih u njegovom svakodnevnom radu. Oslanjajući se na najtačnije znanje o industriji, sektoru i transnacionalnim pitanjima, kao i na detaljno razumijevanje funkcionisanja Evropskog saveta zaposlenih, evropski i nacionalni sindikati pružaju vrednu i tačnu ekspertizu, uključujući pravne savete gde je to prikladno. Iako trenutna Direktiva predviđa mogućnost da Evropski saveti zaposlenih imenuju stručnjake i izričito upućuje na predstavnike sindikata kao moguće stručnjake za posebno pregovaračko telo, većina država članica ograničava ovu mogućnost na samo jednog stručnjaka, kako je navedeno u pratećim zahtevima. U praksi, to vrlo često znači da su predstavnici sindikata jednostavno isključeni iz učešća na bilo kom sastanku specijalnog pregovaračkog tela ili Evropskog saveta zaposlenih.
EKS je izrazio žaljenje što konsultativni dokument Evropske komisije ne analizira detaljno položaj predstavnika sindikata i bavi se njima samo u okviru drugih pitanja.
[1] Član 27 Povelje o osnovnim pravima predviđa: Radnicima i njihovim predstavnicima mora se blagovremeno garantovati, na odgovarajućim nivoima, informisanje i konsultacije u slučajevima i pod uslovima predviđenim pravom Unije i nacionalnim zakonima i praksom.
[2] Član 21 Evropske socijalne povelje navodi U cilju obezbeđivanja efikasnog ostvarivanja prava radnika da budu informisani i konsultovani u okviru preduzeća, Strane se obavezuju da preduzmu ili promovišu mere kako bi omogućile radnicima ili njihovim predstavnicima, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom i praksom:
a. Da redovno ili blagovremeno i na pristupačan način pribavlja informacije o ekonomskoj i finansijskoj situaciji preduzeća koje ih zapošljava, pod uslovom da određene informacije, čije obelodanjivanje može biti štetno za preduzeće, ne smeju biti obelodanjene ili će biti obelodanjene na poverljivoj osnovi;
b. i da se blagovremeno konsultuju o predviđenim odlukama koje mogu značajno uticati na interese zaposlenih, a posebno one odluke čiji efekti mogu imati ozbiljan uticaj na stanje zaposlenosti u preduzeću
[3]Treba napomenuti da je Sud pravde Evropske unije (SPEU) – (Court of Justice of the European Union – CJEU) zaključio da kada zaštita koju pruža pravo EU (u ovom konkretnom slučaju, kolektivna otpuštanja) zavisi od prava na informisanje i konsultacije radnika preko njihovih predstavnika, država članica krši pravo EU ako nema efektivnu mogućnost da imenuje predstavnike radnika[3]. Drugim rečima, takvo imenovanje je neophodno da bi mehanizam informisanja i konsultacija bio efikasan. U nekim zemljama (na primer Belgija, Francuska i Luksemburg), osnivanje tela za predstavljanje zaposlenih od strane poslodavca je obavezno po zakonu. U drugim zemljama to je regulisano kolektivnim ugovorima (npr. Češka, Danska, Švedska). Ipak, u drugim zemljama, zakonom su definisani pragovi (minimalni broj zaposlenih) potrebni za pokretanje postupka koji dovodi do osnivanja predstavničkog tela. Pitanje koje se pojavilo 2011. godine, ali i dalje ostaje relevantno, je da li su prava na dobrovoljno zastupanje koja trenutno preovlađuju u državama članicama dovoljna za postizanje cilja izraženog u Direktivi[3]. Gore navedeni komentari služili su kao signal raznolikosti modela za pravo na informisanje i konsultacije o nacionalnoj dimenziji.
[4]Rezolucija Evropskog parlamenta od 16. decembra 2021. godine o demokratiji na radnom mestu: Evropski okvir za prava učešća zaposlenih i revizija Direktive Evropskog saveta zaposlenih
[5] DODATNE INFORMACIJE
Pokretanje procesa javnih konsultacija sa evropskim socijalnim partnerima
https://ec.europa.eu/commission/presscorner/detail/sr/ip_23_2141
Osnovni podaci o Evropskim savetima zaposlenih u Evropskoj uniji
Stav Evropskog parlamenta- https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-9-2023-0028_EN.html
Evaluacija Direktive sprovedena 2018. godine. – https://ec.europa.eu/social/main.jsp?langId=en&catId=707&furtherNews=yes&newsId=9102
10 zahteva ETUC-a (European Trade Union Confederation – Evropska konfederacija sindikata) – https://www.etuc.org/en/document/etuc-position-paperfor-modern-ewc-directive-digital-era